Епархија западноевропска са седиштем у Паризу и територијама које данас покрива основана је 1994. године одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ (АСбр.60/зап.142 од 31. маја 1994.г.). На њеном челу су столовали епископ Лаврентије Трифуновић и епископ Лука Ковачевић. Тренутно њоме управља епископ Јустин Јеремић.
Епархија има: Епархијски савет, Епархијски управни одбор, Црквени суд, Свештено братство, Хуманитарни фонд „Човекољубље“ (фр. Association diocésaine d’entraide (са под-фондовима за сирочад, студенте, помоћ манастирима..) као и пододборе за просвету, финансије, мисију, правна и грађевинска питања.
Епархија пoкрива територије Француске, Холандије, Белгије, Луксембурга, Шпаније и Португалије. О броју епархиота не постоје поуздани податци. Претпоставка је да на овим просторима живи између 80-120 хиљада људи српског порекла.
У Епархији данас служи 50 презвитера, 16 ђакона, 15 ипођакона, 14 чтечева, 1 монах и 8 монахиња. Епархија је вишенационална и вишејезична. У клиру и монаштву заступљено је тринаест националности (Срби, Французи, Каталонци, Шпанци-Кастиљци, Баскијци, Шпански Галијци, Португалци, Мексиканци, Бразилци, Холанђани, Руси Украјинци, Румуни, Енглези).
Епархија има 62 богослужбена местo (30 у Француској, 18 у Шпанији, 9 у Холандији, 3 у Белгији, 1 у Луксембургу и 2 у Португалији). Епархија има изразито мисионарски карактер. Парохије имају финансијске могућности да издржавају свештенике једино у: Паризу, Стразбургу, Ротердаму и Амстердаму, док у Бриселу и Луксембургу, свештеници примају државне плате. На свим осталим богослужбеним местима свештеници се издржавају цивилним пословима. Постоји 4 манастира: 3 манастира у Француској, , и 1 на северу Шпаније. Уз братску помоћ са Митрополије црногорско-приморске, купљено је земљиште за оснивање манастира у париској области, где је већ основана Парохија Светог Василија Острошког. У 15 парохија богослужења су редовна – недељом и празником, у 12 парохија служи се двапут или неколико пута месечно, на 29 мисионарских богослужбених места служи се једном месечно, а има и 7 капела где се служи повремено.
Годишње се крсти око 300 деце и одраслих. Има око 100 црквених венчања годишње, од којих су две трећине мешовити бракови. Број опела је око 200 годишње. Часове веронауке при храмовима посећује око 300 деце и одраслих.
Према парохијама и свештенослужитељима француског, иберијског и холандског порекла (24 свештеника и 7 ђакона) Епархија посвећује посебно старање пре свега кроз рад на што динамичнијем укључивању у литургијски живот.
Издаваштво: Епархија штампа двојезичне календаре, француско-српски, холандско-српски, шпанско-српски и португалско-српски. Трудом Господина Љубомира Михаиловића штампају се сваке године и мале монографије о нашим светињама и манастирима (Девич, Превлака, Жича, Хиландар, далматински и херцеговачки манастири…). Парохија у Барселони координира издања на језицима Иберијског полуострва, док врло активну издавачку делатност има и монашко братство у Лектуру, на југозападу Француске.
Хуманитарне делатности:Хуманитарни фонд Човекољубље – Association diocésaine d’Entraide има две главне делатности: 1. скупљање помоћи у ургентним ситуацијама (поплаве, елементарне непогодне) и 2. помоћ манастирима, стипендије, заточеници, сирочад.
Епархија западноевропска је подељена на три Архијерејска намесништва: за Француску, Бенелукс и Иберијско полуострво.
У седишту Епархије у Паризу у цркви Светог Саве свештенослуже два пароха: Протојереј ставрофор Никола Шкрбић и Протојереј ставрофор Славиша Шањић као и ђакон Никола Ракићевић. Богослужења су стална. Парохија има хор, и певницу састављену од студената теологије и младих људи, допунску школу, вероучитеља, фолкор и Коло српских сестара. Периодично се одржавају предавања, изложбе, песничке вечери. Поред парохијске канцеларије у стану од 60 квадрата смештена је Епархијска канцеларија.
У Бондију (париском предграђу) при цркви Свете Параскеве, , парох је протојереј ставрофор Жељко Симоновић, а ђакон Ненад Костић. Богослужења су стална и црква је отворена сваки дан. На Литургији певају студенти теологије. Храм је потпуно уређен за богослужење, има мању салу са библиотеком, продавницу свећа и црквених предмета.
Франкофону парохију у Анијеру у цркви светог Јована Шангајског, крај Париза, у изнајмљеном римокатоличком храму, опслужује свештеник Марк Женен (Marc Genin). Парохија сваког лета организује појачку радионицу.
У париском предграђу Пјерфит основана је нова парохија посвећена Светом Василију Острошком, а планира се изградња епархијског центра са манастиром.
У Стразбуру се налази зграда у којој су смештени фрескописани храм светог великомученика Георгија, два стана и црквена сала. Парох је Протојереј-ставрофор Петар Лукић који опслужује и Парохију Свете Параскеве у Лугру.
У Нансију је од града добијена црква посвећена Светом Николи. У Валмону (где Асоцијација поседује храм светог великомученика Лазара, као и салу са станом) у децембру 2020. године прешао је из Шпаније протојереј Марко Дабић. У Дижону постоји парохија Васкрсења Христовог а служи се у капели изнајмљеној од римокатолика, као и у Безансону црква Светог Василија Острошког, где служи поред оца Марка и јеромонах Максим Илић. Епархијска управа преузела је и капелу у центру Безансона где се служи на француском и која такође служи као галеријски простор за изложбе, духовне сусрете и предавања.
Парохију у Милузу светог архангела Михаила, опслужује јеромонах Максим.
Парохија светих Кирила и Методија у Лиону има за свештенослужитеља Горан Илића-Бенкеа, Богослужења се обављају у изнајмљеној римокатоличкој цркви. Служи се и у мисионарским парохијама у Анесију, Греноблу, у Витролу крај Марсеја. У овим местима почела је одскора са радом и школа српског језика.
Франкофону парохију у Шалону опслужује отац Ромен Ру (Romain Roux). У парохији је велики број Грузина. Отац Роман једном месечно служи у манастиру Ишон, и представља Епархију на годишњем окупљању православних у Тезеу.
У Парохији Успења Пресвете Богородице у Ници служе два ђакона Игор Вујисић и Патрик Фено.
Монашко братство Светог Касијана у Лектуру, на челу са оцем Антоаном, стара се и о парохијама у Тулузу, Бордоу, Нераку, Тарбу и Дена д’Албију, и имају развијену мисионарску и издавачку делатност.
Јеромонах Сергије Пескај служи у месту Кастелсаразен где је на свом имању направио капелу Светог Николаја Жичког. Ђакон при Парохији је Јоаким Бертон.
Сестринство манастира Боа Салер броји 7 сестара на челу са Игуманијом мати Јеленом. Сестре се издржавају од производње свећа, продаје украсних предмета и лековитих препарата.
Епархија има и манастир у Ишону (Uchon) посвећен Успењу Пресвете Богородице, где се игуманија мати Ефимија, иначе одличан иконописац, стара о обнови манастирске иконописачке делатности, по жељи оснивача монаха Луке.
Црква у Контерксвилу припада заједнички нашој и Епархији Московске Патријаршије. Стални ђакон је Nicolas Royer. Служe свештеници Марко Дабић и Joseph Philippe Demanet.
У Лилу мисионарски делује парохија светог краља Милутина, коју предводи свештеник Syméon Bender. Тренутно служи у адаптираној капели у својој кући.
Парохије у Шпанији и Португалу опслужује 14 свештеника и 3 ђакона. Епархијски центар је у Барселони, где се налази и богословска школа Светог Григорија Паламе, и радионице за иконопис и црквени вез и кројење. Архијерејски заменик је прота Жоан Гарсија. Од 19 богослужбених места, највеће су парохије у Барселони и Аликантеу, редовна су богослужења у Жирони, Навати, Бенитачелу, Мајорци, Тенерифу, Билбау, Ла Коруњи, Мадриду, Вигу и Лисабону док су остале капеле мисионарског карактера. Од децембра 2021. године основана је Парохија Преображења Господњег у Есторилу поред Лисабона на којој служи Енглез протојереј Иван Муди.
Од 12. априла 2019. године Епархија западноевропска има и свој први манастир у Шпанијим крај града Ируна на француској граници. Католичка епископија Сан Себастијана уступила је цркву и просторије на коришћење. Монах Серафим је настојатељ.
У Парохијама које су основане 2016. године у престоницама Мадриду и Лисабону, наставља се сарадња са Управом за дијаспору Републике Србије. Током јесени 2021. године основане су креативне радионице на српском језику у Мадриду, Барселони, Лисабону, на Канарским острвима и острву Мајорка. Радионицама руковеде професори и студенти Филолошког факултета и Академије примењених уметности из Београда.
Цркви у Лисабону која је изграђена још почетком 16. века као испосница чувеног лисабонског Јеронимитског Богородичиног Манастира и која је добијена на коришћење од Управе Града Лисабона предстоје радови на рестаурацији којима руководи др. Љиљана Чавић професор лисабонског Архитектонског факултета.
На Канарским острвима (Тенерифе, Ланзароте, Гран Канарија, Ла Палма) служи се једном месечно. Капела на острву Тенерифе током седмице служи и као галерија икона.
У Амстердаму постоји црква светог Николе где је стални парох отац Ненад Илић.
Ротердамска парохија са храмом Свете Тројице. Богослужења су стална, старешина је прота Војислав Билбија, стални парох свештеник Борис Топић, а служи и свештеник Горан Ковачевић. Ђакони су Дејан Радошевић и Игор Челан и Небојша Мастиловић.
Отац Јован Билбија служи у Емену, где парохија Рођења Пресвете Богородице, поседује храм и црквену салу. Богослужења су једном месечно. Отац Јован има задужење духовника у затворима.
У Утрехту за парохију светог Симеона Мироточивог је обезбеђен нови богослужбени простор у предграђу Зајст. Јереј Душан Вучић служи Литургију двапут месечно као и у Бреди у парохији Светог Нектарија Егинског. Помаже му јереј Крсто Станишић који опслужује и Мисионарску парохију у Флисингену.
Свештеник Душан Ердељ опслужује веома добро уређену парохију у Нејмегену која је посвећена Светом Сави, храм се изнајмљује од римокатолика и служи се сваке недеље. Отац Душан мисионарски окупља Србе у Ајндховену и Лијежу.
Бриселска парохија поред цркве Светог Саве, у Бриселу поседује и капелу посвећену Богородици Пећкој. У парохији повремено служи и свештеник Душан Марковић, који предаје веронауку у државним школама и обилази затоворенике. У плану је организовање новог богослужбеног места на југу Белгије, за вернике из области Монса и Шарлроа.
У Антверпену, парохија светог Великомученика Георгија поседује зграду са капелом и станом за свештеника. Парох је протојереј Милан Живановић, архијерејски намесник за Бенелукс, а други свештеник Данило Доналд Подкрајац. Богослужења су стална.
Парохија светих Константина и Јелене у Луксембургу је добила на трајну употребу државни објекат у коме се налази капела са помоћним просторијама, који током седнице користи и грчка парохија. Држава свештенику дају плату, и мањи износ за парохијски буџет. Парох је отац Зоран Радивојевић који једном месечно опслужује и парохију светог великомученика Лазара у Бетингу у Француској. Парохија у Бетингу има свој храм и салу. Прислужује ипођакон и теолог Жан-Клод Ларше.
