ЗАПАДНОЕВРОПСКА ЕПАРХИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
  • Српски језик
  • Français
Изборник

Беле Покладе

Објављено 27/01/2016

Беле Покладе
Беле Покладе

Беле покладе, које се одржавају у Сиропусну недељу. То је задњи дан када се у исхрани користи бели мрс. Већ сутрадан се једе искључиво посна храна.

Беле покладе су најсвечаније и најраспротрањеније покладе у току године. Добиле су назив по Белој недељи, а зову се још и: Велике покладе, Завршне покладе, Сирне покладе, Проштене покладе (Проћке, Прочка), јер се тог дана опраштају свађе и увреде. Синови и кћери са породицама обилазе родитеље, носе им на дар флашу пића и разне поклоне. Зет обавезно обилази таста, ташту, кума, старојка и тражи проћку да може часно да започне пост. Када уђе у кућу, љуби руку тасту и говори: „Опрости дедо“, а таст му одговара:„Нека ти је просто синко“. Беле покладе су празник целог села, и тог дана се сви међусобно друже и чашћавају. Весеље траје до поноћи, а у поноћ наступа пост.

У Пчињи навуку велике гомиле сламе на сред села, и запале их. Та ватра се назива крлештица. На Косову се по селима маскирају и играју игру која се зове „мачка“. У Подрињу се играју „лубачке“ и „паука“, и то само млађи дечаци, обучени као јунаци, окићени оружјем. У таковским селима се маскирају у припремљене маске од папира, које наките зубима од пасуља или кукуруза, брковима од вуне. Обично по тројица обилазе куће, играју коло, рву се, говоре извештачено и „плаше“ малу децу, која циче од весеља кад их ови појуре. Кад се покладари уморе, сакупе се сви на једно место, где се игре и такмичења настављају. У Великој Плани, предвече пале ватре од шаше, и само за тај дан изграде неку врсту вртешке на којој момци врте девојке.

СИРОПУСНА НЕДЕЉА, НЕДЕЉА ПРАШТАЊА (грч: Κυριακή των Τυροφάγου); У народу позната и као Сирна недеља, Бела недеља, последња припремна седмица пре почетка Васкршњег поста, у току које се не једе месо, али је дозвољена употреба јаја, млека и млечних производа, тј. „белине“, по чему је и добила назив. Дакле у току ове седмице, разрешен је бели мрс. У среду и петак Сирне недеље почињу Велике метаније, а у древној Црквеној пракси у те дане, служена је и Пређеосвећена Литургија.

Сиропусна недеља почиње по Месним покладама и траје до Белих поклада. Те седмице се не пости у среду и петак, него се сво време мрси на белом мрсу. У току читаве недеље се живи мало опуштеније него других седмица, поготово што су ту Покладе. Целе недеље селима круже маскиране поворке.

Око записа у шумадијским селима, градиле су се велике љуљашке, на којима се омладина љуљала, а присутни народ забављао. Записи иначе представљају важно место за село, и не ретко су се око њих одржавали скупови на којима се расправљало о питањима битним за будућност села.