ЗАПАДНОЕВРОПСКА ЕПАРХИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
  • Српски језик
  • Français
Изборник

Свети Мученик и Архиђакон Евпло

Објављено 14/02/2016

Свети Мученик и Архиђакон Евпло
Свети Мученик и Архиђакон Евпло

За царовања Диоклецијана и Максимијана гоњење на хришћане беше по целој васељени. У то време ови незнабожни цареви послаше у Сицилију неког свирепог кнеза по имену Пентагура, да проналази хришћане и погубљује их разним мукама. Дошавши у град Катану, овај мучитељ нареди градоначелнику Калвисијану да на приредбу сазове сав народ, не само из града него и из околине. За ову приредбу све би спремљено на Ахилијевом тргу, и на свирку труба и бубњева слеже се мноштво оба пола и разнога узраста. Тамо дође и кнез Пентагур са Калвисијаном. Видевши народ, кнез упита градоначелника Калвисијана: Да ли сви одају нашим боговима част и поклоњење и приносе жртве? – Калвисијан одговори: Да, светли кнеже, сви ови које видиш, и мало и велико, усрдно служе великим боговима приносећи им мноштво жртава; и међу њима нема ни једног противника. – Чувши то, кнез Пентагур се веома обрадова, и похвали народ и градоначелника. Затим објави наредбу царева, и пред свима даде власт Калвисијану да мучи и убија свакога који се нађе да себе назива хришћанином.

После тога Пентагур отпутова у друге градове, а Калвисијан сазва судске слуге и нареди им да брижљиво трагају, не би ли у граду или у околини пронашли некога који тајно држи хришћанску веру, па да га доведу на мучење. Тада приступи један од слугу и рече: „Овде у граду има човек по имену Евпл; он носи са собом некакву књигу, и обилазећи улице и куће учи народ и говори да је хришћански Бог велики“. – Свети Евпл беше ђакон и ношаше са собом Еванђеље: читајући из њега народу о чудесима Христовим, он га учаше да верује у Спаситеља. – Чувши то, градоначелник Калвисијан одмах посла да ухвате Евпла и везана доведу преда њ.

Отишавши, војници тражаху Евпла по целоме граду, и најзад га пронађоше у једној сиромашној кућици где чита свето Еванђеље и поучава слушаоце. Војници га ухватише, везаше му руке остраг и одведоше градоначелнику на суд, носећи и Еванђеље. Угледавши светог Евпла, градоначелник га упита: Јеси ли ти хулитељ богова и нарушитељ царских наређења? – Свети Евпл одговори: Ко су богови ваши, да би их поштовао? – Наши су богови Јупитер, Асклипије и Дијана, рече Калвисијан. – Светитељ му узврати: Ти си слеп, незнајући Господа Исуса Христа, Јединог истинитог Бога, који је створио небо и земљу, саздао човека од земље и нас хришћане обукао у свескупоцену и пресветлу одећу бесмртности, која је свето крштење. – Градоначелник рече: Ти зато говориш тако гордељиво што још ниси искусно муке. – Светитељ одговори: Мени ће муке бити светли венац, а теби тама и погибао.

Разгњевивши се силно, градоначелник Калвисијан нареди да светог Евпла обесе нага на мучилишту и тело му стружу гвозденим гребенима. За време тих мука свети мученик, подигавши очи к небу, мољаше се говорећи: Господе Исусе Христе, мене, са кога сада скидају тело као одело, обуци у бесмртност у будућем животу; а у овом часу дај ми снаге, да ме не победе муке. – И би глас с неба који говораше: Мушки се држи, Евпле, и буди јак! теби је већ спремљена истинска одећа.

Пошто мученика дуго стругаху тако, градоначелник му рече: Још ли не одустајеш од своје заблуде? Зашто нећеш да уђеш у храм богова и принесеш им жртву, да би од њих добио опроштај грехова својих, од царева част и богатство, и од нас пријатељство; и уопште добио би много злата и сребра. – Свети мученик одговори: О, пагубни човече, слуго и саучесниче ђавола! не знаш ли да ћеш на дан Страшнога суда Божијег бити грозно кажњен за све оне које златом и сребром прелашћујеш на идолопоклонство?

Разјаривши се још више, мучитељ нареди да мученика гвозденим чекићима бију по вилицама и да му поломе глежњеве и голенице. У време тог мучења свети мученик се ругаше мучитељу, говорећи: Ослепљени злобом безумниче и неразумниче! зар не видиш да су ове муке за мене као паучина због помоћи којом ме крепи Бог мој? Ако можеш, пронаћи друге, љуће, јер су ове за мене као играчке.

После тога градоначелник нареди да светог Евпла одвежу и да му књигу Еванђеље обесе о врат, па одведу у тамницу. Притом заповеди да тамничка врата чврсто затворе и запечате његовим прстеном, и да поставе стражу, да се не би ко привукао к њему и дао му хлеба и воде, него да мучен глађу и жеђу умре. Свети Евпл проведе у тамници седам дана и ноћи, па ожедневши јако, помоли се Богу говорећи: Господе Исусе Христе, истинити Боже наш, Ти дајеш храну свакоме створу; Ти си у старини људе вођене Мојсијем напојио у пустињи, извевши им живу воду из камена; Ти си освежио Самсона водом изведеном из сувих костију магарећих чељусти; Ти си нас омио водом светог крштеља; молим Те, освежи и мене који изнемогавам од жеђи: нареди да у овој тамници потече извор воде и угаси моју жеђ, па ће сви познати да си Ти једини Бог и да нема другога осим Тебе. Када се свети Евпл тако помоли Богу, изненада изби у тамници извор воде; и он, напивши се те воде, утоли не само своју жеђ него и своју глад, као храном, и певаше славећи и благосиљајући Бога.

По истеку седам дана градоначелник Калвисијан нареди да мученика изведу из тамнице, ако је жив, јер рачунаше да је он, нешто од рана и нешто од глади и жеђи, умро. А када војници дођоше и отворише врата на тамници, они се уплашише угледавши мноштво воде у тамници. Свети пак Евпл пружи руку на воду, као наређујући, и вода тог часа поста невидљива. И војници рекоше један другоме: Заиста је велики Бог коме овај човек служи! – И узевши светог мученика, они га одведоше у градоначелников дом. И градоначелник, видевши да свети Евпл није изнемогао телом и да је здрав и весео, као да је био на гозби, дивљаше се, и рече му: Бар се сада поклони боговима, пре но што ти глава буде одсечена мачем. Светитељ одговори: Подмукли и ослепљени пријатељу ђаволов! ко је рад да остави светлост, па да по тами ходи?

Разбесневши се, градоначелник нареди да му гвозденим кукицама откину уши, па да га везана воде у судницу ради суђења, куда и сам оде. Севши на своје место, мучитељ дуго присиљаваше светитеља на приношење незнабожних жртава; па видећи да је несавитљив, он га осуди на посечење мачем. Саслушавши своју смртну пресуду, свети Евпл моли градоначелника да му се пред посечење да време за молитву. Градоначелник даде свој пристанак на то. И када војници вођаху светог мученика на посечење, за њим иђаше огромна гомила народа, желећи да види његов крај. У тој гомили бејаше и не мало хришћана, који тајно држаху свету веру. Стигавши на губилиште, свети Евпл, окренувши се к народу, извади Еванђелте које стално ношаше са собом, отвори га и стаде читати чудеса Христова и поучавати народ познању истинитога Бога. И многи од незнабожаца просветише се познањем истине. Затим се свети Евпл стаде молити Богу, и к њему дође глас одозго: Блажен си Евпле, добри и верни слуго мој, ходи и уђи у радост Господа свога, и наслађуј се покојем са свима који су ми од памтивека угодили.

После ових речи свети мученик ђакон Евпл сагну под мач главу своју, и пошто би посечен отиде ка Господу своме. Његово страдање заврши се у једанаести дан месеца августа. Побожни хришћани узеше чесно тело његово и главу, и погребоше их на нарочитом месту. И биваху многа исцељења на гробу мучениковом светим молитвама његовим, а благодаћу Господа нашег Исуса Христа, коме са Оцем и Светим Духом част и слава вавек. Амин.