ЗАПАДНОЕВРОПСКА ЕПАРХИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
  • Српски језик
  • Français
Изборник

Свети Лав Римски

Објављено 06/02/2016

Свети Лав Римски
Свети Лав Римски

Овaj велики светитељ и пастир Цркве Божје у Риму Лав рођен је у Италији. Отац му се звао Квинтијан. Од младости се учио књизи и световној философији, и одрастао у хришћанским врлинама. Пошто изабра духовни живот, он најпре би архиђакон кад папе Сикста III. A пo смрти овога он би због свог превеликог целомудрија и чистоте једногласно изабран од свих на престо римске цркве. И словесне овце Христове пасаше добро као пастир добри, полажући душу своју за њих. Јер кад онај опасни насилник Атила, кнез Хуна, назван бич Божји, освојивши многе земље, дође у Италију с намером да је попали и опустоши, пaпa Лав учини ово. Видећи да се Атили не може ништа одупрети, он се усрдно помоли Богу са постом и сузама, молећи за Његову заштиту, и призивајући у помоћ свете врховне апостоле Петра и Павла. Затим изађе пред насилника у архијерејском одјејању да га моли и укроти његов гнев, готов и да умре за своје овце. И пошто је разговарао с њим благим и богонадахнутим речима, он га од вука претвори у овцу.

Јер насилник кротко и смирено саслуша речи Божјег угодника, дивећи се архијерејском одјејању његовом и осећајући страх од чесног и светог лица његовог, учини по жељи његовој, и журно оде из Италије. А када Атилини доглавници и војводе, зачуђени његовом необичном и брзом променом од гнева на кротост, питаху Атилу, зашто се уплашио и послушао једног римског човека који је без оружја изашао пред њега, те се повукао из Италије, остављајући у њој толика блага, Атила им одговори: Зар ви не видесте што ја видех? Јер ја видех два ангеловидна мужа (свете врховне апостоле Петра и Павла), који стајаху поред папе, са исуканим мачевима, и смрћу ми прећаху, ако не послушам архијереја Божјег.

Такав беше овај велики угодник Божји Лав: страшан не само невидљивим него и видљивим непријатељима, а пун љубави за овце, јер ради њих неустрашиво изиђе пред насилника, готов да пострада.

У време Лавова епископовања појавише се, после Несторијеве јереси, бестидни богохулници: Евтихије, архимандрит цариградски, и Диоскор, патријарх александријски. Они су две природе у Господу нашем Христу, божанску и човечанску, стапали у једну. И овом својом јереси изазваше силну пометњу у Цркви Божјој. А сазваше у Ефесу свој безакони сабор (449 г.), на коме неправедно осудише и убише светог Флавијана, патријарха цариградског, заштитника Православља. И многа зла чињаху правовернима.

Тада свети Лав пaпa показа велику ревност, да би утишао и уклонио пометњу, изазвану од јеретика у Цркви. Он писа прво цару Теодосију, затим цару Маркијану, да устроје Васељенски сабор. И у време цара Маркијана и Пулхерије састаде се 451. године у Халкидону свети Четврти Васеленски Сабор против Евтихија и Диоскора, који уче да у Господу Христу постоји једна природа. На том светом Сабору беше шест стотина и тридесет светих Отаца. На Сабор није могао лично доћи пресвети пaпa Лав, једно због старости и даљине пута, а друго због тадашњих честих варварских напада на Италију, који су веома отежавали путовање. Зато свети Лав посла своје изасланике: епископа Пасхазија и Лукенција, и презвитере Бонифација и Василија. И кад на Сабору настаде велики спор, и велике несугласице код многих, свети Оци наредише да се прочита посланица овог светог Лава, епископа римског, упућена ранијем патријарху Цариградском светом Флавијану, који сазва помесни сабор у Цариграду против јеретика (448 г.). Прича се касније да је ову посланицу својом апостолском руком исправио сам свети врховни апостол Петар. О томе Јован Мосх и његов саподвижник Софроније, патријарх јерусалимски, у своме Лимонару пишу ово: Ава Мина, старешина саламанског манастира близу Александрије, исприча нам како је чуо аву Евлогија, патријарха александријског, где казује ово: Када допутовах у Цариград, састадох се са господином Григоријем, архиђаконом римске цркве, мужем ваистину изванредним и врлинским, и разговарах с њим. Он ми исприча да је пресвети и преблажени Лав, пaпa римски, посланицу коју је написао светом Флавијану, патријарху цариградском, против злочестивих јеретика Евтихија и Несторија, метнуо на гроб врховног апостола, па је молитвама и бдењима и постом молио врховног апостола, говорећи: Ако ја што као човек у овој посланици грубо или недовољно изразих, или пропустих, исправи ти, коме је од Господа Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа поверен овај престо и црква. – После четрдесет дана јави му се апостол кад беше на молитви, и рече му: Прочитах, и исправих. – Лав узе своју посланицу са гроба блаженога Петра, отвори је и виде да је исправљена апостоловом руком.

Када ова посланица светог Лава папе би на Четвртом Васељенском Сабору прочитана, сви свети Оци повикаше: Апостол Петар говори кроз уста Лава! Ипак, Свети Оци саборски проверише ову посланицу, и нађоше да се она слаже са учењем светог Кирила Александријског. Тако свети Сабор потврди ову посланицу светог Лава, посрамивши јеретике, и тражаше да је сви потпишу, што и би.

Али не само тада, него и доцније ова посланица, која утврђује Православље а запушује уста јеретицима, беше у великом поштовању код светих Отаца, као и код гореспоменутог блаженог Евлогија, патријарха александријског, који чврсто стајаше уз њу борећи се са богохулним јеретицима, због чега беше мио светоме Лаву, који већ беше отишао из овога света и са светима стоји пред Богом. О томе свети Софроније пише у Лимонару овако: Свети Теодор, епископ града Дарне у Либији, исприча нам ово: Када бејах келејиик светог патријарха александријског Евлогија, видех у сну мужа света и светла, који ми рече: Извести о мени патријарха Евлогија. A ja га упитах: Ко си ти, владико? и шта да му кажем о теби? Он ми одговори: Ја сам Лав, пaпa римски. Ја онда уђох и рекох светом Евлогију: Пресвети и преблажени пaпa Лав, поглавар римског престола, жели да уђе код тебе. Чувши то, патријарх Евлогије устаде одмах и изиђе му у сусрет. И пошто сатворише молитву, целиваше један другог, и седоше. Тада божанствени Лав рече светоме Евлогију патријарху: Знаш ли због чега сам дошао? А он одговори: Нe знам. И рече му Лав: Доћох да ти заблагодарим што се добро и јуначки држиш моје посланице, и њоме затвараш уста јеретицима. Ја је написах брату моме Флавијану, патријарху цариградском, ради обличења злочестиве јереси Несторијеве и Евтихијеве. Знај, дакле, брате, да сте толики ваш божанствени труд и усрђе указали не само мени него и врховном апостолу Петру, који је ту посланицу прочитао и исправио, а сврх свега самој истини коју проповедамо, а која је Христос Бог наш. – Ово ја видех, рече епископ Теодор, не само једанпут, него и други пут и трећи пут, како се они састају и говоре међу собом о томе. И известих светог Евлогија о овом виђењу. А кад он то чу, заплака, и подигнувши руке к небу заблагодари Богу говорећи: Благодарим Ти, Господе Христе Боже наш, што си мене недостојна удостојио да будем проповедник Истине твоје, и што је твоја велика и неисказана доброта благоволела, молитвама слугу твојих Петра и Лава, примити ову малу смелост нашу као удовичине две лепте.

Али, ово се виђење догодило много година после престављења Лавова. Јер је свети Евлогије живео за царовања Маврикија и Фоке, док је свети Лав скончао пре тога, у време цара Лава Великог.

Пошто пресвети пaпa Лав зађе у дубоку старост, и приближи се својој кончини, он би обавештен да су му греси опроштени. Јер је четрдесет дана провео у посту и молитви на гробу светог апостола Петра, молећи светог апостола да умоли Бога да му грехе опрости. И пошто се наврши четрдесет дана, јави му се свети апостол Петар, и рече: Молих за тебе, и опроштени су ти сви греси осим грехова у рукополагању свештеника, јер ћеш о томе одговарати да ли си по закону и достојне рукополагао, или ниси.

После овог обавештења свети Лав удвостручи своје молитве, пошћење и милостиње, скрушеним срцем вапијући, док не би извештен да су му и ти греси опроштени. И пошто се тако, као што треба, припреми за одлазак, он предаде своју свету душу у руке Божје, и придружи се к светим ранијим великим јерарсима и учитељима, претставши с њима престолу Христа Бога нашег, слављеног и обожаваног са Оцем и Светим Духом вавек.