ЗАПАДНОЕВРОПСКА ЕПАРХИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
  • Српски језик
  • Français
Изборник

Света Мученица Татијана

Објављено 04/02/2016

Света Мученица Татијана
Света Мученица Татијана

Света мученица Татјана роди се у Риму од високородних родитеља. Отац јој бејаше три пута проконзул. Беше то побожан и богобојажљив хришћанин, који потајно држаше свету веру. Он и кћер своју, ову свету Татјану, васпита у побожности и страху Божјем, и научи је Светом Писму. Када Татјана одрасте, не хте се удавати, и провођаше живот свој у целомудрености, јер се уневести Христу, рањена љубављу Његовом. И Христу служаше дан и ноћ, постом и молитвама умртвљујући тело своје и подвлашћујући га духу. Због свог врлинског живота она се удостоји служења у цркви, јер би постављена за ђаконису, и служаше Богу анђелски у телу. Затим Христос Бог мученичким венцем увенча невесту своју. Она пострада овако:

Пошто нечестиви цар римски Антонин Хелиогабал би убијен од својих Римљана, и тело његово с поругом вукоше по граду и бацише у реку Тибар, на престо ступи шеснаестогодишњи Александар. Мајка његова Мамеја беше хришћанка. Од ње се он научи поштовати Христа, али беше колебљив у вери: јер и идоле не одбациваше, него им се клањаше као старим боговима римским, и држаше у свом двору кип Христов и Аполонов и Аврамов и Орфејев, и других идола. Сам Александар, рођен од мајке хришћанке, не гоњаше хришћане, али његови намесници, проконзули и доглавници страшно гоњаху хришћане. Пошто Александар беше малолетан, управљање царством би поверено неколицини сенатора, међу којима најглавнији беше Улпијан, човек сурове нарави и велики непријатељ хришћана. Управљајући у име цара, ови намесници разаслаше на све стране наредбе, да се галилејци (тако они називаху хришћане) мучењем и смрћу приморавају на поклоњење римским боговима. А за убице хришћана бише одређени најсвирепије слуге ђаволске: Виталије, Вас, Кај. Они као воду немилосрдно проливаху крв хришћанску у Риму и у свима крајевима царства римског.

У то време неверници ухватише и свету деву Татјану, ђаконису римске цркве, и одведоше је у Аполонов храм да му се поклони. Она се помоли Христу Богу, и одмах би земљотрес, од кога паде идол и разби се у комаде, а паде и један део храма те поби многе незнабошце и жречеве који беху у храму. А ђаво који борављаше у идолу, громко повика и с кукњавом побеже одатле. Сви чуше његово запомагање, и видеше тамну прилику где јури ваздухом. Тада незнабошци изведоше Татјану на суд и мучење. И најпре је немилосрдно тукоше по лицу; онда јој кукицама очи извадише. Од дугог мучења малаксаше сами мучитељи. Јер света Татјана за оне што је удараху беше тврда као наковањ, тако да они осећаху веће болове него она. Усто и Анђели невидљиво стајаху крај светитељке, и удараху по лицу и мучаху оне који њу удараху и мучаху. Стога се они вапајно обратише безаконом судији, молећи га да нареди да престану мучити невину девицу, и тврђаху да они, сами подносе веће муке него она. А она се у мукама мољаше Богу за своје мучитеље да их приведе истини. И би услишена. Јер мучитеље обасја небеска светлост, и отворише им се духовне очи, и они видеше четири Анђела около свете мученице. Усто чуше и глас с неба упућен светој мученици. И падоше пред њом на земљу, говорећи: Опрости, служитељко истинитог Бога, опрости што ти учинисмо не по својој вољи. – И повероваше у Христа, а беше их осам и крстише се у својој сопственој крви, јер због вере у Христа бише свирепо мучени, и мачем посечени.

Другога дана неправедни судија опет изведе на мучење свету деву Татјану. Она претстаде читава и здрава телом, светла лица и весела погледа. Пошто је судија не могаде наговорити да принесе жртву идолима, нареди да је свуку и да јој бријачима режу тело. А тело њено девичанско беше бело као снег. И кад га резаху бријачима, из рана тецијаше млеко уместо крви, и диван мирис излажаше као из мирисавог сасуда. A светитељка, подижући очи своје ка Христу женику свом, мољаше се у мукама. Онда је повалише на земљу, распрострше је крстолико, и тако је дуго тукоше гвозденим штапом да су многе слуге малаксавале и мењале се. Јер Анђели, Божји као и првипут, стајаху невидљиво около свете мученице, и бијаху оне који њу бијаху, и слуге тврђаху да их неко невидљиво бије гвозденим штаповима. И девет слугу умре, поражени руком Анђела, a ocтали попадаше полумртви. А света мученица исмеваше судију и мучитеље, и ругаше се боговима њиховим. Пошто дан наже к вечеру, бацише је у тамницу, где се она сву ноћ мољаше и певаше, а светлост је небеска обасјаваше, и Анђели Божји певаху с њом.

Сутрадан је опет изведоше на суд. И она се појави опет здрава телом и лепша у лицу него пре, тако да се сви удивише. И говораху јој ласкаве речи, еда би је придобили, и она принела жртву великој богињи њиховој Дијани. А света дева се направи као да пристаје, и они је свечано одведоше у храм Дијанин. Демон пак који борављаше у Дијанином кипу, кад осети да Татјана долази, громко повика: Тешко мени, тешко мени! куда ћу побећи од Духа твог, Боже небески? јер ме гони огањ из четири храмовска угла. – А када се светитељка приближи храму, прекрсти се, и подигавши очи к небу, помоли се Богу, и и тог часа настаде силна грмљавина и севање муња, и паде огањ с неба, и сагоре у пепео и храм и кип заједно са жречевима и жртвама, и од народа многи изгибоше од муња и громова. Због тога уведоше мученицу у судницу, обесише је, и жељезним гребенима стругоше. Тада јој и свете дојке остругаше и бацише. Затим је опет у тамницу вргоше. И опет јој са светлошћу небеском дођоше Анђели Божји, и од рана је исцелише, и здраву је начинише, и за јуначко страдање прославише.

Сутрадан бацише мученицу пред страшног лава у позорницу, али се лав умиљаваше око ње, и ноге јој лизаше, и не нашкоди јој ништа. А кад лава вођаху из позоришта на његово место, он се изненада баци на угледног достојанственика Евменија, и растрже га.

И опет обесише свету Татјану, и опет је жестоко гребенима стругаше, но и мучитељи њени, опет од Анђела невидљиво поражавани, падаху мртви. Затим је бацише у огањ, али јој ни огањ не нашкоди, јер укроћаваше своју пламену силу почитујући слушкињу Христову.

Сва та дивна чудеса нечестиви приписиваху не Христовој сили него враџбинама. Остригоше јој и косу, јер говораху да јој je y коси скривена нека волшебна сила, која је чува те јој ништа не може да нашкоди. Пошто је остригоше, затворише je y Зевсовом храму, јер мишљаху да већ неће бити у стању да учини неко зло њиховом богу, пошто јој са косом узеше враџбинску силу. И проведе света мученица у том затврру два дана. За то време је обасјаваше уобичајена светлост с неба, и Анђели је тешаху. A трећег дана дођоше жреци с наредбом, желећи да принесу жртву богу Зевсу. Када отворише храм, видеше бога свог обореног на земљу и у парампарче разбијеног, а светитељку – веселу у Христу Богу свом. Тада је опет изведоше на суд. И не знајући шта да чини с њом судија донесе одлуку да је мачем посеку. И посекоше мачем њену свету главу. Заједно са њом посекоше и њеног оца, јер се сазнаде да је хришћанин. Најпре га лишише положаја, па му одузеше имање, и онда га осудише на смрт. И он умре за Христа, посечен са својом светом ћерком око 226 године, и бише увенчани мученичким венцима од Христа Бога, коме слава вавек, амин.