ЗАПАДНОЕВРОПСКА ЕПАРХИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
  • Српски језик
  • Français
Изборник

Света Мученица Акилина

Објављено 12/02/2016

Света Мученица Акилина
Света Мученица Акилина

У палестинском граду Вивлосу живљаху хришћани, јер ту сами свети апостоли засадише веру у Христа. Тамошњем хришћанину Евтолмију, због његовог богоугодног живота у браку, Бог подаде Свој благослов, те жена његова заче и роди девојчицу, којој наденуше име Акилина. Кад одојче напуни четири месеца, мајка је однесе епископу Евталију. Осенивши девојчицу крсним знаком, епископ је огласи, и након два месеца просвети светим крштењем. Када Акилина наврши годину, њен се отац Евтолмије пресели са земље на небо. Мајка гајаше своју ћерчицу, упућујући је у побожан хришћански живот; и до седме године она већ беше упућена у сва правила еванђелског живота. И уколико девојчица више растијаше, утолико се више испуњаваше Духа Светога и украшаваше благодаћу Христовим. И толико се проже том благодаћу, да она у младим годинама свога девојаштва јуначки одбаци и изгази наредбе незнабожних царева о обавезном за све поклоњењу идолима. О томе ће сада бити реч.

Када Акилина, која непрестано призиваше Бога у молитвама, напуни десет година, а у седмој години Диоклецијанова царовања, царским намесником у Палестини постаде неки Волусијан, који пре беше пород Сатане него човека. Не познавајући истинитог Бога, Творца свега што постоји, Волусијан стаде са ненаситом злобом гонити побожне поклонике истинитог Бога – Христа Спаситеља. И многи храбри страдалци Христови, јуначки извршивши подвиге своје, удостојише се неувенљивих венаца. У те дане и блажена девица Акилина, испуњена познавањем истинитог Бога, често се обраћаше својим вршњакињама са оваквим поукама: Какву вам корист доноси поштовање немих и неосетљивих идола? Зар не знате да они који верују у њих и клањају им се, обмањују себе празном, душегубном, демонском надом? Јер ти богови какво добро могу чинити другима када су сами мртви и немоћни?

А каквог ти бога поштујеш? упиташе вршњакиње Акилину. Она одговори: Ја поштујем и сматрам достојним поклоњеља Јединог Бога, који је створио небо, земљу, море и све што је у њима. Он одвајкада добротвори свима који верују у Њега и надају се на Њега, и као свемоћан Он ће до свршетка света добротворити онима који Га призивају. – На то јој вршњакиње рекоше: Ми смо слушале да је Бог о коме ти проповедаш умро на крсту, распет од Јевреја. – Светитељка одговори: Смрт нема власти над њим: Он не само сам оживе, него и оне који смрћу умреше, искупи својом скупоценом крвљу и оживи. Јер Он, видећи да је човек залутао са пута истине, сам благоизволе оваплотити се и постати човек, да би, уништивши заблуду ђаволску и давши нам благодат са истином, подигао палу природу нашу и поставио је на спасоносну стазу.

Упиташе је вршњакиње: А ко је тај о коме кажу да је распет? – Акилина одговори: Спаситељ свију, љубитељ рода људског. Он добровољно претрпе страдања, да би од старог човека водом и Духом начинио новог; Он узиђе на крст, желећи спасти не само оне што живе на земљи, него и ослободити од смртних уза оне држане у аду; васкрснувши пак у трећи дан, Он очигледно доказа да ће при другом доласку Његовом сви устати из мртвих. – На то сабеседнице упиташе Акилину: Ако је тај о коме ти говориш учинио толика добра свету, зашто Га онда Његови сународници, Јевреји, не сматрају за Бога? – На ово богомудра Акилина одговори: Тај народ свагда скреће са правога пута; имајући окорелу и злобом ослепљену душу, он обично одбацује оно што је праведно и истинито; зато се јеврејски народ одрече и Превеликог Добротвора свог, предавши Га Пилату ради осуде на крсну смрт.

Ове разговоре блажене Акилине са њеним вршњакињама често је слушао неки Никодим, један од слугу царског намесника. Најзад он обавести свога господара да у граду има једна девојчица која се не покорава царским наредбама о поштовању богова, и низашта не сматра богове, називајући их демонима; притом, проповедајући неког распетог Бога, она и друге одвраћа од старе вере отаца. Чувши то, намесник посла слуге своје да ухвате ту девојчицу. И света мученица Акилина би ухваћена на страдање у другој години Волусијанова намесниковања, када њој беше дванаеста година.

Када Акилину доведоше на безбожно судиште, погледавши на њу царски намесник Волусијан рече: Ти ли се противиш царским наредбама, па и друге одвраћаш да се више не покоравају боговима нашим, него да се поклањају распетом човеку? Зар не знаш да цареви заповедише да се они који исповедају Исуса предају на најразноврсније муке, и на смрт? Стога и ти остави Распетога и принеси бесмртним боговима достојно поштовање и жртве, да не бисмо били приморани да те ставимо на муке. – Блажена Акилина одговори: Ако ме ти, намесниче, предаш на горке муке, тиме ћеш ми издејствовати венац нераспадљиви, који се надам примити од Спаситеља мог, кога исповедам, и нећу Га се одрећи ни у најљућим мукама. Зато не оклевај, проналази какве хоћеш муке, да би се уверио да ја стојим пред тобом наоружана вером и не бојим се твојих мучења.

Тада Волусијан стаде ласкавим речима мамити свету девојчицу, говорећи: Видећи да си још врло млада, лепа и дивна, ја имам саучешћа за тебе, јер ако те предам на муке, младо тело твоје одмах ће се издробити; немилосрдни џелати после љутих мучења предаће те горкој смрти, и ти ћеш млада изгубити живот, а хришћански Бог кога ти исповедаш неће ти помоћи. – Света Акилина одговори Волусијану: Мени не треба твоје саучешће, јер ти, сматрајући да ми указујеш саучешће, хоћеш да ми више нашкодиш, пошто се паштиш да ме отргнеш од истинитог Бога. Стога те молим, немој ме сажаљевати, него се покажи према мени најсвирепији, да би од мога трпљења сазнао да су непобедиви они који се у Христа уздају.

Видевши да слушкињу Христову не може ни на који начин одвратити од њеног вероисповедања, намесник нареди да је бију по лицу, питајући је: Ово је почетак мучења, је ли ти сладак и пријатан? – О, бездушни мучитељу; узвикну Акилина, пошто си се дрзнуо да по лицу бијеш саздану по лику Божјем, онда знај да ни Онај чији лик носим неће ти опростити у дан суда Свог. – Ја држим, рече судија, да наши велики богови који сада у рукама својим држе спасење целога света, и у оном будућем веку имаће исто тако у својој власти спасење свих.

Рекавши то, намесник нареди да са мученице скину хаљине, па да је простру по земљи, и да је два војника немилосрдно бију, присаједињујући мучењу овакве речи: Акилино, где је сада Бог твој, о коме ти рече да ми неће опростити на суду Свом? Нека Он дође овамо и избави те из руку мојих! – Потом намесник нареди онима што су је били да престану, па рече светој Акилини: Послушај мој добри савет: остави своје безумље и, ако хоћеш да се спасеш мука, одреци се хришћанске вере. Јер ко изиђе избављен из мојих руку, уздајући се у Онога који самог себе не избави када Га распеше? Кога од оних што поштују Исуса оставише у животу цареви наши?

На то му света Акилина одговори: Зар ти збиља мислиш, свирепи мучитељу, да ја осећам муке, на које ме ти мећеш? Знај ово насигурно: Бог мој даје ми снагу и трпљење, несравњено веће од лукавих мучења која ти отац твој ђаво даје против мене. – Збуњен оваквим јуначким држањем блажене девице, Волусијан јој рече: Оставићу ти неколико дана на размишљање, да би ти, паметно расудивши, поклонила се боговима, и на тај начин сачувала свој живот на земљи и од царева добила достојну награду. – А колико ми дана дајеш за размишљање? упита светитељка. – Волусијан одговори: Онолико колико ти хоћеш. – На то Акилина рече: Онда те молим да ми ни тренутак један не остављаш за такво разхмишљање, јер сам још измалена добро научена да се поклањам само Јединоме Богу и да прибегавам к Њему који, живећи на небесима, милостиво мотри на Своју земаљску децу.

Видећи непоколебљиву љубав девице к Богу, Волусијан рече у себи: Узалуд су настојања моја, узалуд напори моји! – И силно разјарен, он нареди да усијаним железним шипкама пробуше мученици главу кроз уши. И кад то џелати учинише, њој мозак са крвљу течаше из главе. Но и у таквим мукама блажена се мученица мољаше Богу, говорећи: Господе мој, Исусе Христе, Ти си ме од детињства мог руководио, и лучама истине Твоје тајне мисли срца мог просветио, и моћном ме и храбром силом Твојом укрепио, да би се добро одупрла ђаволу; Ти који си онима што у Тебе верују открио бездане истините и велике мудрости, доведи до краја подвиг мој и сачувај неугасивим светилник девства мог, да бих и ја заједно са мудрим девојкама могла ући у светле дворе Твоје, и тамо се удостојила славити Тебе, извршиоца мојих жеља.

Говорећи то, света мученица Акилина од силних болова паде на земљу као мртва. Мислећи да је умрла, намесник нареди да је одвуку ван града и баце на ђубриште, да јој тело пси изеду, јер је сматрао да је мученица недостојна човечанског погреба, пошто је презрела царске наредбе и хулила римске богове. И лежаше света мученица цео дан, бачена крај пута. А у поноћи дође анђео Господњи к блаженој мученици и, додирнувши је, рече: Устани и буди здрава! И иди, те изобличи Волусијана, јер је ништаван и он и замисли његове.

И света Акилина тог часа устаде здрава, и узносећи хвалу Богу говораше: Благодарим Ти, Творче живота мог, што ми дајеш здравље и што слуге Своје избављаш од безбожништва; јер си Ти, Господе, превечан и вечит, и нема другог Бога осим Тебе. За једно Те смирено молим: када подвиг страдања свог завршим, удостој ме венца славе Твоје, да бих, наслађујући се оствареним обећањима Твојим, певала Тебе заједно са ликовима светих Твојих који су пострадали за Тебе. – А Господ јој одговори с неба: Иди, биће ти, како молиш!

Чувши то, блажена се веома обрадова, и пође у град. Када дође до градске капије, капија се сама отвори пред њом. Вођена анђелом Господњим, света Акилина стиже до намесниковог дворца и, несметано ушавши унутра, она стаде пред спавајућим намесником. Овај се пробуди од сна и, угледавши пред собом мученицу, препаде се, па викну своје кувикуларије и упита их: Ко је ова што стоји пред мојим очима? – Они, доневши свеће, рекоше: Нема сумње ово је Акилина, која, пошто умре од многих мучења, би по твоме наређењу бачена мртва ван града да је пси поједу. – Чувши то, намесник се још вшпе препаде; ипак нареди да је узму и држе под стражом до изјутра.

Када настаде дан, намесник Волусијан изведе опет свету Акилину преда се на суд, и упита је: Јеси ли ти то, Акилина? – Светитељка му одговори: Зар ти, безакониче, и телесним очима сада не видиш, пошто су ти очи срца ослепљене оцем твојим ђаволом? Ја сам Акилина што стојим пред тобом, ја слушкиња Господња. – Трљајући очи руком, намесник у силној недоумици мишљаше у себи: Какве јој муке могу нашкодити, када она не умре, иако јој из сагореване главе истече мозак?

Помисливши то, он издаде овакво наређење о посечењу мачем свете Акилине: Наређујемо да се мачем одсече глава Акилини, заштитници безбожне јереси хришћанске, која, премда је млада по годинама, али је превелика чаробница, не поштује бесмртне богове, нити се покорава царским наредбама. Ми смо се дуго и много трудили да је усаветујемо, али је не могосмо одвратити од њеног безумља; стога, после многих мучења која се ни најмање не коснуше ове чаробнице, одлучујемо да се посече мачем.

После такве смртне пресуде, блажену Акилину поведоше ван града на губилиште. Када стигоше тамо, она измоли себи извесно време да се помоли Богу. Подигавши очи к небу, она говораше: Свемоћни Господе Боже мој! благодарим Ти што си ме привео крају подвига мог; славим Те, Боже мој и Творче свих, што не заврших узалудно пут страдања мог; благосиљам Те, Саздатељу свега, што посрами мучитеља, а мене удостојаваш непролазног венца; прими у миру дух мој, да бих, оставивши земаљско, добила небеско.

На овакву молитву блажене мученице дође глас с неба који говораше: Ходи, изабрана дево; ти си јарост мучитељеву згазила и подвигом својим жаоку ђаволову уништила; прими награду која ти је припремљена.

И одмах после тог гласа с неба, света мученица Христова усну сном смрти, пре но што џелат подиже мач над њеном главом. Но иако џелат виде да мученица већ предаде дух свој, ипак се не усуди оглушити се о намесникову наредбу, него одсече мачем мртву главу блажене девице, при чему из ране место крви истече млеко. Присутни хришћани узеше њене мошти, скупоценије од најскупљих бисера, помазаше их скупоценим мирисима и, обавивши их новим плаштаницама, чесно их сахранише у граду Вивлосу. И многа исцељења даваху се болесницима од гроба свете мученице Акилине, у славу Христа Бога нашег, са Оцем и Светим Духом слављеног сада и увек и кроза све векове. Амин.